ognjenka
tako mene mama zove
dok mi kosu prepliće
vatru pali vatrom žari
usred šume listopadne
srneće sam njeno meso
mlado kivno odvojeno
za posebne praznike
goste neke uzvišene
krajeve da malo skratiš
malo samo
jezik isto
malo samo
bolje uzmi pušku mama
dok ja u galop streljam
a ti nišan na tu srnu
glatku malu brzonogu
ne možeš mi ništa mama
ja sam divljač
uprljana krv sam ženo
podeljena zemlja crna
podeljena kosa gusta
napravi mi pletenicu
ne znam zašto sa tri prsta
verujem ti
biće lepa
moja vero izvan krsta.
sve je isto, osim
i ovog jutra
dižem kosu u rep
konjska griva
jača od košave
staljingradska bitka
između mojih dlanova
svaki front je pogrešno
skretanje
oblačim zastavu i letim
mene su donele ptice
na ovaj svet
moja mama je feniks
i ja ću jednom
ako budem mama
onda dižem glas
iznad grada
iznad stotinu glava
više stotina
krvava je ovo revolucija
žena
ja nisam ista, mama
al sve je isto,
osim ratova
rat je tamo gde je država
umesto krila noge širila.
zašto volim leto
kroz svoj pupak vidim Sunce
zraci mi pešače porama i
znam da je dobro
biti ozlojeđen i go
u meni su sva tvoja leta
gorak ukus morske soli
bosa stopala kad’ ih pesak otima
kratak dah i duge noći
more je izgovor za početak
more laže i obećava
više nego ti
more me svojom bojom
mokro voli
pa ipak,
moje ključne kosti zahtevaju
da tvoj vrat tu
stanuje vekovima
jer treba pripadati suv
ožiljci na čelu zarastaju
kada govoriš
čak i kada trapavo govoriš
odrastamo pogledom
između prstiju imaš vrtove
u kojima se nikad ne izgubim
pokipim kao mleko
kada zakasniš
a kasnio si
čitav jedan život
svakako,
tapkam se sličicama
na pločniku
i namerno gubim vreme
dok priznajem:
menjam more za tebe.
Anđela Prijović
Anđela Prijović rođena je 1997. godine u Negotinu, Mokranjčevom gradu. Diplomirana pedagoškinja Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i trenutno master student čiji fokus čine etička pitanja u pedagoškim istraživanjima. Interesovanja su joj rasplinuta na mnoge strane, pored humanitarnog rada, Anđela je veliki zaljubljenik u arhitekturu, slikarstvo i pesništvo. Poezijom se bavi od školske klupe, a svoje pesme objavljuje na portalima i društvenim mrežama. Živi u Beogradu, danas je čudo, ali ne u svetu. Najveća inspiracija joj je otac, plavooki vilenjak. Deca u njoj žive kao bubreg u loju, ona izmišlja državu koja je bosa, gde se ružna reč hapsi i vodi u zatvor, a mama i tata ne igraju rata.