Stanovali su u kući na kraju grada u koju ih je primio Tinov rođak, u trenutku kada više nisu imali kud. Lenin otac je iznenada promenio odluku da će im davati polovinu novca potrebnog za iznajmljivanje stana, a onda je, verovatno, Tinov otac pomislio da on nije gori, tako da su slagali uglas i, naravno, preživeli. Tinov rođak je živeo sam i, čuvši šta se desilo, ponudio im je da pređu kod njega na neodređeno vreme. Kuća je imala debele zidove i visoke plafone, i bila je u prilično dobrom stanju, ali pošto su se preselili u poznu jesen, najveći problem im je bio kako zagrejati prostorije. Navikli na život u stanovima sa parnim grejanjem, teško su se privikavali na peć koju su ložili ugljem i koja je zahtevala posvećenost i napor.
