XX
Nemamo oblik
Razloženi na čestice mraka
Ležimo u tišini
Tvoja šaka je moje rebro
Moje stopalo je tvoj list
Tvoje rame je moje čelo
Moje oči su tvoje usne
Tvoji prsti su moja kosa
Moj stomak je tvoj stomak
Nemamo ni vid
Ni dah nemamo
Pri svesti nas još drže
Samo plima i oseka pokreta
Koji se odvijaju mimo nas
Da li se ovako nestaje
Pitam
Ne
Kažeš
Ovako se postaje
XXVII
Unutra sam
Plivam oko tvojih kostiju
Svako meko mesto
Dodirnem
Svako tajno mesto
Osvetlim
Ležim na dnu
Mreškam se sa talogom
Kako dišeš
Tako se pomeram
Mrestim se po špiljama
Puštaš da se razlivam
Žilama
Mrakom
Sav si ispunjen
Mojim sokovima
Kriješ me kao bolest
I ja izranjam iz tebe
Kao pesma
XXXIX
Probudićemo se
Jutro će biti toplo
Mirisaće na so
Bog će sedeti na grani
Govoriće jezikom bilja
Izaći ćemo na terasu
Iz džepova će nam curiti pesak
Oticaćemo u slapovima
Stisnućeš prstom list čuvarkuće
Osetiću vodu pod jagodicama
Pomeraće se u nama
Pustićemo misli da se mreste
Spustićemo šake na trbuh
Zagristi mir
Bićemo ravnodušni
Pred vremenom
Strahom
Nedelanjem
I biće nam sasvim jasno
Da je ono što smo čekali
Konačno tu
Tamara Đuran
Pjesme iz knjige Još pre vremena, Arhipelag, Beograd, 2023.
Tamara Đuran rođena je 1982. u Smederevskoj Palanci. Završila je Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Lektor je i jezički konsultant. Knjige pesama: Evolucija reči (2006), Kamen i kost (2021) i Još pre vremena (2023). Živi i radi u Beogradu.