Čekaj me, i ja sigurno neću doći. Samo me čekaj dugo
Znate li danas nekoga ko čeka, a zna tačno šta čeka? Možda je još najbolja varijanta ako čekate, ne da bi neko po vas došao, već da bi vas svojim nedolaskom „nagradio“ tim stanjem čekanja?
Imamo li danas uopšte pravo da bilo šta čekamo i da od tog čekanja napravimo sopstvenu umetnost?
A šta pisci i pesnici drugo rade, nego upravo to?! Čekaju, i tim čekanjem varaju druge. Nije isključeno ni da varaju sebe. U tome i jeste njihova najveća umetnost.
