Iz I ciklusa
Na braniku
Uvek sam događaj ispred
već sam sleteo u Amsterdam, posmatrajući ga iz aviona.
Ne znam da živim.
Već se vozim kanalima, s visine samo nazirući plave linijice bujice.
Sve pulsira.
Svako drvo, krilo aviona, asfalt, pesma.
Sve je živo.
Gutam više vazduha nego što mogu da primim.
Gledam u nebo dok je tu blizu
lepim nos za staklo prozora,
pamtim oblake.
Ništa da mi ne pobegne.