***
Događa se to valjda. Ponekad. Onda kada se iluzija skoro da gubi, kada pritajena punoća sekunde biva na izdisaju. Događa se to da se stvari na tren učine jasnim.
Jeroen je sa probadanjem u oporavljenom ramenu osjećao jasnu promjenu vremena. Od kada je ranjen, onoga dana ispred zgrade više mu nije neophodna vremenska prognoza.
„I to je valjda neka prednost.“
Pomislio je za sebe, hvatajući obrise lika na staklenim vratima nasuprot njegovog pisaćeg stola.
„Nepoznat lik?“
„Da, definitivno.“
„Ali nekako, na neki čudan, instinktivan način mi prepoznatljiv. Jedino ova brada mi nekako strana“
Razgovarao je sa sobom.