leti vreme
i zimi
dragi svoj
sećaš se
i tada sam ti rekla
on kad voli sebe
voli i mene
jesmo, a nismo
kako nismo imali početak
teško nam je bilo napraviti kraj
pa smo legli na igralište
i čekali da netko prvi umre
(možda onda ljubav prođe)
pukotine
U vreme pre prostornog planiranja
rađale su se kuće gde su htele
i raznobojne kapije pozdravljale
su zalutale prolaznike iz neobičnih ćoškova.
Zidići i stepenice, bez reda i smisla
pravili su prostor za ples
nemirnim malim stopalima
što su rasla u lavirintima od kamena,
gubeći strah, a nalazeći igru.
JEDAN RELATIVNO SRETAN DAN
Svaki dan parkom
Odzvanja ime dječaka koji živi na trećem katu moje zgrade.
Uvijek saznajem koliko još zadaće mora napisati,
S kim se potukao,
Dopušta li mu majka da večer provede kod prijatelja
Ili hoće li podijeliti bombone koje je zaradio pomažući mi
pri restauracijama na klupi.
Cava
kad se zaljubim
nakostrešim se kao mačka
zaoštre mi se ivice
nosim sa sobom tešku artiljeriju
pancir
ali on izgleda ne šljaka
jer sve stiže ravno do srca
pa sam onda samo cava
koja će da se rasplače dok si rekao keks