XX
Nemamo oblik
Razloženi na čestice mraka
Ležimo u tišini
Tvoja šaka je moje rebro
Moje stopalo je tvoj list
Tvoje rame je moje čelo
Moje oči su tvoje usne
Tvoji prsti su moja kosa
Moj stomak je tvoj stomak
Nemamo ni vid
Ni dah nemamo
Pri svesti nas još drže
Samo plima i oseka pokreta
Koji se odvijaju mimo nas
Da li se ovako nestaje
Pitam
Ne
Kažeš
Ovako se postaje
XXVII
Unutra sam
Plivam oko tvojih kostiju
Svako meko mesto
Dodirnem
Svako tajno mesto
Osvetlim
Ležim na dnu
Mreškam se sa talogom
Kako dišeš
Tako se pomeram
Mrestim se po špiljama
Puštaš da se razlivam
Žilama
Mrakom
Sav si ispunjen
Mojim sokovima
Kriješ me kao bolest
I ja izranjam iz tebe
Kao pesma
XXXIX
Probudićemo se
Jutro će biti toplo
Mirisaće na so
Bog će sedeti na grani
Govoriće jezikom bilja
Izaći ćemo na terasu
Iz džepova će nam curiti pesak
Oticaćemo u slapovima
Stisnućeš prstom list čuvarkuće
Osetiću vodu pod jagodicama
Pomeraće se u nama
Pustićemo misli da se mreste
Spustićemo šake na trbuh
Zagristi mir
Bićemo ravnodušni
Pred vremenom
Strahom
Nedelanjem
I biće nam sasvim jasno
Da je ono što smo čekali
Konačno tu
Tamara Đuran
Pjesme iz knjige Još pre vremena, Arhipelag, Beograd, 2023.
Tamara Đuran rođena je 1982. u Smederevskoj Palanci. Završila je Srpsku književnost i jezik sa opštom književnošću na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Lektor je i jezički konsultant. Knjige pesama: Evolucija reči (2006), Kamen i kost (2021) i Još pre vremena (2023). Živi i radi u Beogradu.
nemir u svijetu
priča o ratu
ne znam baš puno
jer nemam šarenu kutiju
na kojoj plasiraju programe
Mi smo hteli uhodan život
ubrzaj
malo uspori
produži korak
sad hodamo rame uz rame
pišemo filmove zajedno
preziremo festival u Kanu
volimo Karlove Vari
svađamo se oko paketa
odemo u krevet
ne izlazimo dva dana
snimimo dva dokumentarca
i jedan arthaus porno film
pošaljemo na FAF
ne prođe
složimo se
da nas ne vole elite
da nećemo imati novca
da nam novac ni ne treba
da je potrebno samo
da nastavimo da hodamo
produžim ka trgu
ona skrene levo
raskinu
ne pate
Ona je gazila ka mirnim snovima i imovini
kako si
uspela da me rodiš
u hodu, koraku
pao sam na asfalt
u tvom raskoraku
pokušao da zaspim
hoćeš li se majko
zauzeti za sebe kada ti na
sledećem ćošku kažu
gospođo
zašto dete koje nimalo ne liči na vas
vozite u kolicima za pijacu
Živac se grana u stablo, čovek korača uspravno
po stihu Bleza Sandrara
jedno stameno rame
uz moje labavo
uštopovalo me korakom
magnet sa letovanja na Kipru
spao je sa frižidera
ne znam ni sam zašto
ali ako bi padala kiša
asfalt po svom nahođenju
postao bara
neki beogradski vozač
po svom nahođenju
odlučio da baru zgazi
ja bih ti rekao
makar pazi
muška suknja
poetika šuma
nadahnuća
hetero-sumnja
puna pluća
naiskap
(izdah)
adekvatan poslednji čin
u predstavi
Oduvek smo činili najmanje što smo mogli da učinimo
Branislav Banjo Sarić rođen je 1995. godine u Beogradu, gde trenutno obitava. Ima mnoge nadimke, bavi se muzikom, pisanjem i neobaveznim čavrljanjem. Studirao je sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i pohađao književnu radionicu kod gdina. Zvonka Karanovića.
Pesme su mu objavljene u zborniku PPM Enklave Sunčana strana ulice i onlajn zborniku poezije Bludni stih. Ove godine njegov rukopis ušao je u najuži izbor za nagradu Mak Dizdar na festivalu Slovo Gorčina u Stocu, kao i najuži izbor na IX Presingovom konkursu za najbolju neobjavljenu zbirku poezije. Svoje pesme čitao je na nekoliko pesničkih večeri u Beogradu.
Osnivač je i član umetničkog kolektiva Beton kunst. Organizator je večeri poezije u okviru pesničke škvadre Buncanje.
POSLJEDNJI TURIST U PORTORIKU #1
Draga Marta,
Čekao bih te cijelu noć
Ali izgubio sam tvoj trag
U botaničkom vrtu
Između magnolija i jasmina
Dok se stakleni mjesec
Svejednako raspadao
Nad starim San Juanom
I dok je cijeli svijet
Podsjećao na sudnicu