Lamijine oči
ofarbala sam se u crveno
iscepala iz knjiga
stranice sa posvetom
sedela i čekala
da zaboravljanje počne
NA PUTU ZA VALPARAISO
umoran sam, već sam dugo
umoran, a i dalje me jedan
umor neumorno juri.
brz je i ukočene vilice,
umor, nepoznati dečak
koji školskim dvorištem
skriveni nož šeta.
Sledeća