Rođen u Pančevu, po struci je inženjer elektrotehnike, a po srcu muzičar, pisac i slikar. Tako bi smo mogli ukratko predstaviti Daniela Kovača koji je, naravno, mnogo više od toga. Daniel je gitarista, vokal i jedan od osnivača grupe Jarboli, alfa i omega Jesenjeg orkestra i pisac 4 romana – Logika reke, pruge i otpada (2002), Carstvo (2007), Uzvodni bluz (2009) i Klara i leksikon minimalnog života (2014). Mir i zadovoljstvo nalazi u čitanju i crtanju. Sa Jarbolima je snimio pet albuma, a i sa Jesenjim orkestrom pet. To je prostor u kojem dolazi do izražaja njegovo pisanje dugih narativnih pjesama i eksperimentisanje sa muzikom od folka do popa.
astronaut: Šta je Vaša prva ljubav, književnost ili muzika?
Daniel Kovač: Ne znam da li je bilo šta od toga ljubav. Najviše mi prija da crtam, a volim i matematiku. Volim da čitam, gutam knjige, ali pisanje je težak, usamljenički i gnjavatorski posao. U muzici mi najviše prijaju probe sa bendom. To je jako zdrava aktivnost koja znatno poboljšava socijalnu inteligenciju i kvalitet života.
astronaut: Da li Vam je zanimanje elektroinženjera pomoglo u muzici ili pisanju?
Daniel Kovač: Verujem da jeste. Pored toga što pomaže pri fokusiranju i čini da duže držim pažnju na materiji, daje i veliku slobodu. Naime, sve što napišem ili odsviram ne mora nužno da donese novac. Otud imam dragocenu mogućnost da slobodno pokušavam razne stvari bez pritiska da one moraju da budu uspešne.
astronaut: Pisali ste za magazin Jack Mackerel iz Sijetla. Kako je došlo do te saradnje?
Daniel Kovač: Davno je to bilo, na početku interneta i e-mailova. Početak tog globalnog sela. Preko zajedničkih prijatelja, posredstvom elektronske pošte sprijateljio sam se sa urednikom tog časopisa, pa sam neko vreme pisao za njega. Neobično je to što su zapravo to moji prvi objavljeni tekstovi i pisani su na engleskom jeziku.
astronaut: Jarboli su objavili 5 albuma, bend uživa kultni status, da li je bilo teško opstati svih ovih godina na sceni?
Daniel Kovač: Deluje mi da je sve jako brzo prošlo. Mislim da mi spontano postojimo i ne deluje mi da je to bilo preterano teško. Dobro smo se uklopili još na početku, valjda. Sa Jarbolima je uzbudljivo uvek. Stalno nešto napredujemo. Možda se to spolja ne vidi, ali postoji neka uzlazna funkcija u tome šta radimo.
astronaut: Je li Jesenji orkestar nastao iz potrebe da se okrenete žanrovski nekom drugom pravcu i da autorski napravite odmak od Jarbola?
Daniel Kovač: Jesenji Orkestar je nastao kad sam dosta vremena provodio sam i počeo da pišem dugačke, narativne pesme. Nekada je to folk muzika, nekada vrlo eksperimentalna, a nekada je čak pop. Nema u Jesenjem Orkestru nikakvog preteranog plana. Deviza tog orkestra je: „Svi ste Vi Jesenji Orkestar“. Cilj je da pesme budu izvedene kroz saradnju sa drugim ljudima koji žele da učestvuju. Tako se stvarno pravi neka vrsta savremene folk muzike. Ista pesma zvuči različito u zavisnosti ko je izvodi. Otud je album Folklor snimljen sa novosadskim muzičarima, ili Godine u vetru sa grupom Ljubičice. Sa druge strane, album Sinđelićeva 40b sam snimio potpuno sam. Rekoh, nema pravila.
astronaut: Možete li nam nešto reći o saradnji sa Ljubičicama, i da li će je biti i u budućnosti?
Daniel Kovač: Ljubičice su potpuno neverovatna grupa. Presrećan sam što su snimili te pesme za album Godine u vetru. Oni su vešti aranžeri i jako dobri muzičari. Sviraju rokenrol, u suštini su ritam i bluz sastav, ali izvode i klasičnu muziku i to sa merom i ukusom. Imaju nerv za savremeni trenutak. Gaje pozitivan odnos prema životu što je danas retko, tu smo se našli. Posle njihovih koncerata ljudi izađu možda zbunjeni, ali sa osmehom na licu. Nadam se da ću u nekoj varijanti sarađivati sa njima i u budućnosti. Na primer, nedavno sam gostovao na njihovom koncertu i to je bilo lekovito iskustvo.
astronaut: Jesmo li postali apatično društvo? Je li suludo očekivati od umjetnika da pokreću društvene promjene?
Daniel Kovač: Društvene promene bi morali da pokreću građani, pa i umetnici u onoj meri u kojoj su građani. Oni su po Ustavima definisani kao nosioci suvereniteta država. Mislim da od uvođenja parlamentarne demokratije i slobodnih izbora građani uvek žive onako kako su hteli. Izabrali su svoje predstavnike – predsednika i poslanike i nemaju nikakva prava da se žale ako im nije dobro. Ako nisu zadovoljni neka dobro razmisle kome sledeći put daju glas. Zapažam da su izabrani predstavnici često ljudi slabijeg obrazovanja i upitnog morala, ali to više govori o građanima nego o predstavnicima. Dakle, ako kukaju i budu apatični – samo će ranije stradati od stresa. Bolje da ljudi budu odgovorni prema sebi, da recimo prestanu da gledaju televiziju i čitaju štampu, pogledaju oko sebe i vide kako da poboljšaju sopstveni život. Promene polaze odozdo. Uvek. Za početak možete da učinite sve da što manje zavisite od društva u kome živite. Ovladate nekim zanatom. To je prvi korak. Ako se sami ne izlažete pozitivnim vrednostima i praksama niko drugi neće to uraditi umesto vas.
astronaut: Koji su muzičari imali ozbiljniji uticaj na Vas? Šta je Daniel ranije slušao i šta danas možemo naći u Vašem playeru?
Daniel Kovač: Nemam običaj da slušam muziku u plejerima. Volim da odem na svaki koncert na koji imam prilike da svratim i slušam muziku uživo. Imam kod kuće jedan jeftini gramofon na kome slušam uglavnom džez i klasičnu muziku. Naravno, preslušao sam poprilično celu istoriju rok muzike i mislim da ako želite da svirate rok muziku morate da počnete sa ritam i bluzom i imate odnos prema njemu. Od klasika volim Dilana i Stonse koje slušam i danas. Volim i Hendriksa, Igi Popa, Lu Rida, Lori Andreson u poslednje vreme dosta slušam. Mogao bih do sutra da nabrajam. Mada, kod kuće, vikendima slušam načešće post bibap džez – Orneta Kolmena, Koltrejna, Majlsa Dejvisa… Ili modernizam – Bartoka, Debisija, Satija, Stravinskog… Sviđa mi se to što rade LP duo i Ecičibulj. Ta savremena umetnička muzika. Od inostranih rok bendova mi se dopao Fat White Family, ostalo mi je uglavnom dosadno. Domaći rokenrol mi deluje bolje od globalnog. Straight Mickey and the Boys, Repetitor ili Seine su dosta zanimljiviji od stranih bendova.
