Ljudi su misleća bića koja svoje misli iskazuju govorom, znakovima ili posebnim simbolima. Ali šta ako imamo misli koje ne možemo izreći i objasniti? One stoje unutar nas, sakrivene pod mnoštvom velova, a svaki je teže ukloniti od onog prethodnog.
Priče, reči ni snovi
ne mogu da opišu njenu kosu,
u kojoj je skriven svaki mit i svaka bajka
što sam ih ikada čuo.
Njeni pramenovi, put kojim tišina korača,
meko dodiruju stopala, poput
nevidljivih okova.
KRAJ SVIJETA I LJUBAVI
I zemlju će smrtna prašina obaviti
A suze bol zaboraviti.
I sunce će na zapadu izaći
A strah će nadu ljubiti.
SVETILIŠTE
…
razbravljena
oslobađa se
senovito njiše kovitla
podiže
ulazi
vazduhom protiče zvuk
pomaknutih stranica
njima posvećujem iskreno
prijateljstvo
drhtim i volim u isto vreme
otvor je nepoznat ali moguć
put
tog tek otpočelog
a neslućenog vira
Sledeća