Petnaest linearnih očajanja
I
kroz tvoj čir se probijalo “a”
ja sam dizao ruke od tvog polukuka
osuline tvog “tu sam”
hraneći se snom i dimigalom
ne dopirući do ujedina
II
Rečima utvrdjujem smisao neprijateljstva. Kada bi se odrekli a e i o u (slova čežnje),
tiranija živototvorećih samoglasnika što nam drže tugu bi se okončala. Siguran sam u to.
III
jedna žila za Antonena
IV
pevam i sve zaboravljam
često telegrafski gladan o tebi
V
6-hidroksiuracil1
VI
posle detinjstva sam prodavao
sve laži o opsadi kraja, fasciklu
besnih šizofreničara
VII
Postoji meni nepoznata hijerarhija lika. Stvaranje naredbe.
VIII
ozemljao želim da sijam
pljujem zlato nakalemljen na dan
želim sudar ždrela i algoritma smrti mesa
leći u jasle od žica i
potonuti u groznicu dva tranzistora
1 Barbiturna kiselina – još 1864. ju je sintetisao Adolf fon Bajer, na dan svete Barbare2 . Spekuliše se da naziv, ove polazne i završne tačke mnogih nesrećnika, potiče od nemačke reči Schlüsselbart, iliti deo ključa. Shvatite ovo kako vam savest diktira.
2 Ćerka Dioskura, pagana, ne pape.
IX
Radio budućnosti: “Dakle, kao što smo pominjali, vaši tumori, dragi slušaoci, misle, neretko igraju, uvijaju se i ponekad su navučeni na sirup za kašalj”.
X, XI
dva dana u preponama
XII
tvoj slivnik zna čvrstinu sna
i potkožne pojave Živih
(oni su tu)
XIII
Bajer, Adolf…………………………………………………………………………….32 39 96
XIV
opet danas
predlog: ne danas
I
moj dvojnik čita dlanove, slabašne sudbine
i uplakane gušterače
ti ćutiš u uglovima zenice
a ja samo dižem ruke
D.C.3
U kuhinji sa Silvijom Plat
bojom maslaca sam krstio svoju zlobu pržeći se
u tiganju poretka ženskog tela
s prstohvatom krmeljivih mačića porno buva
i shvatanja da ima nečeg katoličkog u našem snošaju
u anatomiji mog opšteg plana da nestanem
kad ti blagosiljam rebra svojom vodicom
zakon koji kaže: bog nas je stvorio po svom liku
a ja samo vidim noge na krovu hrama
zato si kao slepa sila
i rerna u koju stavljam glavu ponesen osekom tvog stopala
a ja sam urasli nokat mlečnog puta i osigurač koji je ispao
ipak
kladim se da te mogu svesti
na perje i vrisku
Nas je četvoro
mi kopamo
pljuvačku
plju-atom
kopamo
Vagner vremena
atomsku Blejk bombu
kopamo
Blejk viziju kraja
kraj sapiensa
žvaćemo haiku
gena
sapiens gena
mi i svi vi šah
izvrnutih lica
mi iznova
opet i tu
tuopet šah
tu i tamo Napoleon
lica
mi četiri instrumenta
četvrt zemlje ljudi
mi terazije
mi smrti
grickamo
vi nazad u rernu
rernu pre-sveta
mi sad grickamo
porciju
tanjir naš glad
ponavljamo
glad širimo se
ponavljajući
mili naši
glad insekti naši
četvoro
nas je četovoro
u tanjiru
došli počistimo
svinje vas
vas blaženog
svinjo-grča
mi čistači martovskih
čistači da ida
čistači vas
vi brojka na ruci
mi elegija brojka
mi ture po vi fabrici
po mi smrti
smrt je danas
danas je prvi
prvi od prvih
dan poslednji prvi
septembar prvi
danas je
prvi
septembar
septembar hiljadu devetsto
danas trideset
septembar devete
danas i sutra
sutra
od početka do kraja
četvoro
s kraja do kraja
od početka
početka kraja
nas četvoro
Ortolan
volim ukus tvog kljuna:
ženu u raljama gubitka
slobodnu kao rub bede nežnu kao
nevolju uma
viljušku u utičnici iz koje se budim
Bojan Veselinov (1995, Kikinda). Osnovnu i srednju školu završio u rodnom mestu, studije medicine 2020. u Beogradu. Čita. Piše. Iznova se vraća Celanu, Gabrijeli Mistral, Elitiju, Jorgosu Seferisu, Barouzu, Hlebnjikovu i Šalamunu. Ponekad i trči.
