Eva
Novi Sad, 2019.
Već dvi godine te nema a ja sa tobon pričam ka da si tu. Prva si koje se sitin kad mi se dogodi nešto lipo ili kad se posvađan sa susidon, dobijen visok račun za struju ili mi se neko dite ne digne u gradskom prijevozu. Mislin na to šta bi mi rekla i kako bi se ti ponašala da si na mom mistu, zamišljan ti izraz lica i red riči u rečenici. Ti si za mene živa. Možda i življa nego šta si bila nekad. Puno više na tebe mislin ali mi do sad nije palo na pamet da ti napišen pismo. Valjda je stvar previše ozbiljna da bi ti tamo negdi di god da si slala misli.
