Jednog zimskog popodneva Miroslav se vraćao kući iz nevoljne šetnje. Iako od svog izdavača nije dobio novac koji mu je neophodan za život, put do izdavaštva, a naročito povratak, mnogo su mu teže pali. Trudio se da olakša sebi nepodnošljivu hladnoću, neprestano razmišljajući o tome kako će ubrzo ponovo biti u svom domu koji mu pruža neizmernu toplinu, komfor i stvaralački mir. Krajem svake sedmice, Miroslav odnosi nove tekstove na pregled. Ovoga puta, izdavaču se nisu dopali, ama baš nijedan, ali to Miroslava nije naročito uzrujalo. Znao je da će sve biti u redu, samo da stigne kući. Tamo ima dovoljno hrane za narednih nedelju dana, tako da mu novac neće biti neophodan, snaći će se i bez njega. A do tada će već nešto napisati, jer u kući, u kojoj je vrlo malo boravio u prethodnom periodu, uvek pronalazi inspiraciju i veru u svoje spisateljske sposobnosti.
