Gledajući Maru kako nastupa sa klavirom i gitarom, bez ostatka benda, ostao sam oduševljen količinom energije i emocija koje izbijaju iz svakog tona, izgledalo je a i zvučalo kao najbolji unppluged koncerti grunge bendova sa početka 90-tih. Od silnog uzbuđenja poslao sam mu poruku (prepunu gramatičkih grešaka) i zahvalio se na magičnoj noć. Tada je Kovilje bilo u povojima ali se dalo naslutiti u kom pravcu stvari idu.
