late night tale
sada bih mogla biti
u nekom gradu gde sviće
kupiti kroasan i novine
hraniti ptice
hodati ulicama koje ne poznajem
slušati jezik koji ne razumem
poverovati da je sreća ipak
u malim stvarima
ali ovde je ponoć
i nesanica je opet došla
nenajavljena
listamo istu knjigu
nakon tri sata
kafa je podjednako gorka
i svet se i dalje lomi
pod toplim stopalima
procrastination
kafa
sa ukusom
zbogom
slušam tišinu kako diše
dok sve prestaje
dah mokrih životinja
mimoilaženje kišobrana
prazne ruke puštene
niz praznu stranu kreveta
tužno i tiho
zbogom
do sledećeg zbogom
prstom nežno preko kapaka
u međuvremenu
ovde zgrade mirišu na
vlagu i uvelo cveće
i jesen dolazi setno i polako
i trgovi su već prazni
samo prodavci koji okreću kestenje
potonuli u velike teške jakne
i pokoji kišobran što odmiče sporo
u sumrak i maglu
kad otvorim prozor
tiha buka sa bulevara
ipak nadjačava
onu moju muziku za jesen
koja samo tebi nije dosadna
i ne znam
ne znam da li je život ovo sada
ili ono što čekamo
ili je život sve ono između
što samo prođe
dok pripremamo doručak
i peremo posuđe
a ponekad tako snažno poželim
da kada sklopim oči
sve stane
da potonem duboko u sebe
i prislonim čelo uz neko nežno
dirljivo rame
ovde je već veče
na radijatoru smežurane kore mandarine
na stolu šolja kafe koju pijem od jutros
i dve-tri knjige tu i tamo po podu
i nemam više šta da dodam
osim ovih istrgnutih listova
i ove dve ruke
nepovratno puštene
niz ovu jesen
promrzlu
