Armstrongu
i dalje se sećam
rečenice koja je
načelno služila
za motivisanje
a zapravo je bila znak
da sam tu
i da si tu
a koja bi se aktivirala
svaki put
kada neko
od nas dvoje
kaže „ne mogu”
onda ovaj drugi doda
kako se sve može
zaboga –
„čovek se popeo na Mesec”
i tako svaki put
dok su odlazili
da prave velike korake
za čovečanstvo
i dok sam ostajala
da pravim male korake
za sebe
u iznajmljenoj sobi od
16 kvadrata
na kojoj moraš da zatvoriš vrata od terase
jer upada kiša
a vazduh bude težak
posle manje od
16 minuta
Godaru
ne volim uniforme
ni granične prelaze
na kojima te teraju
da se osećaš kao
da si nešto skrivio
da kažeš koliko ostaješ
lako je ako znaš
ako ne znaš
automatski je nešto sumnjivo
preturaju po gepeku
listaju pasoš
star osam godina
u kom ne ličim na sebe
nisam ličila ni pre osam godina
ali bilo me je strah
da službenici kažem
da me slika ponovo
već je bila nervozna
što svi čekaju
poslednji trenutak
da izvade dokumenta
žena iza mene
dobacila je
da je tek sada skupila novac
službenica se pravila da ne čuje
i nastavila monolog o tome
kako bi sve bilo lakše
kad bi se znao neki red
Koenu
nije ta depresija oduvek bila tu
nisu nam je preneli očevi i majke
niti neki dalji preci
nismo je dobili u disfunkcionalnim porodicama
koje sopstvenu pogrešnost pravdaju patrijarhatom
nije nam to od zemlje u kojoj živimo
od siromaštva
predsednika
gladi
smrada
straha
bombi
genocida
koncentracionih logora
nije nam to od mržnje
jer mi ne mrzimo
nego volimo
kao da nosimo plavi mantil
i sklanjamo brigu iz tuđih očiju
ostali to pripisuju melanholiji i šarmu
mi znamo da je lepota ispod toga
nije to od manjka samopouzdanja
mada je i samopouzdanje diskutabilno
zato i ne govorimo
ja nego mi
nekako je lakše stajati uz nekog
nego sa nekim –
a tu je opet naša krivica
ne tuđa
jer smo uvek za sve krivi
i to ne u onom patetičnom smislu
da bi drugi rekao:
„nisi”
to nam je od bogova
koje smo izmislili sami
izvukli ih iz Davidovih
durova i molova
to nam je
jer smo dodirivali
da bismo prestali da osećamo
to nam je
jer nije bilo ugovora
kojim bismo osigurali trajanje
Mirjana Narandžić
Iz zbirke “Da se ne javim uvek”, Centar za kulturu Plužine, 2019.
