Kada smo se poslednji put videli
Kada smo se poslednji put videli,
prećutali smo sve,
ja tebi da te tražim da te ne bih našla,
ti meni da me tražiš da bi me izgubio.
Kada smo se poslednji put videli,
svet je visio o koncu,
ali nas dvoje nismo imali snage da presečemo.
Kada smo se poslednji put videli,
vratila sam ti sve što mi nisi dao,
i više, da imaš.
Niko ne zna gde smo.
Nikome ništa ne obećavamo.
Nikome ništa ne dugujemo,
ni danu, misao,
ni noći, san,
ni čoveku, reč.
Ali nešto nismo potpuni,
izjeda nas praznoća,
ispija nas žeđ,
oblači nas želja.
Kada smo se poslednji put videli,
bili smo skoro na dohvat udaljeni,
ali zarobljeni ispod kamena koji pulsira.
Ne spavam više
Ne spavam više,
eto tako, samo zatvaram oči
da te ne uznemiravam,
da odmoriš malo od mene.
Ne spavam više,
prepuštam se budnosti,
evo me, živim san,
san se sa mnom iživljava.
Ne spavam više,
teku reke od svetova u meni,
teče život od njegovog početka
do njegovog beskraja.
Ne spavam više,
sav taj bes i gnev skupljen u svetu
postelja mi je od oštrica i žara,
krvari mi kosa, teži mi suza.
Evo, gde i da je, sve će mi se desiti.
Treba mi da se probudiš.
Sećaš se?
Sećaš se kako bismo išli napred, nagore,
paleći prošlost, bacajući strelu ka zauvek?
Niko se nikada tako bolno nije našalio.
Dolores Atanasova Lori
Prevod sa makedonskog: Valentina Baktijarević
