Nevena Popović: Ne postoje prečice

Vreme curi

Vreme curi
kroz rupe na Ozonskom omotaču
izmakla su mi meristemska tkiva
za jednu ćeliju
i par stotina večnosti
umrlih izvan moje zenice.
Imam toliko puno Pitanja
bez adekvatnih odgovora
i bezbroj Odgovora
za koje ne mogu sročiti odgovarajuća pitanja,
gomilaju se u nedogled
a muk ih suzbija
i pakuje u najlonske kese,
baca na đubrište
a onda reciklirani dolaze opet meni,
bez Odgovora
bez Pitanja.
Afrika je zapletena u čvor
Žirafinog vrata
ptice ostaju mrtve na trotoarima
Tišina je donela hladan dah,
Vetar čaj u izmaglici
a nijedan čaj nije prevruć,
nijedan put nije predugačak
ako se ne prate putokazi,
zbunjujući i naizgled
dobroćudni,
ne postoje prečice,
lake staze raskrčenog kamenja,
putevi u kojima se ne izgubiš,
lutaš, pronalaziš,
nisu putevi
to su stranputice,
slepe ulice,
sokaci zakopani pod zemljom.
Po takvim nitima se ne pišu
pesme.
Neprocenljivo dugo, nisam pisala pesmu
plavom hemijskom
i ne znam koji me Mesec nagovorio
na ovakav podvig,
mada osećam se plavo
već 800 kilometara.

Zaštiti me od pogleda urokljivog Sunca

Zaštiti me od pogleda urokljivog Sunca
koji stvara dan
po dlanu duplog otiska.
Zaštiti me od sedefaste vode
koja se uspinje do nivoa
futurističke srdžbe
i jezičke farse.
Zaštiti me od amajlija
lažnih šamana,
od mudrosti nečistih glasova.
Zaštiti me od kosmosa
po čijem telu gmižu insekti
noseći sumnjivu želudačnu kiselinu
pretočenu u mermerni čajnik.
Zaštiti me od sidra
jer prekida buru u kojoj
dresiram svoje mane
da se bore na mojoj strani.
Zaštiti me od smelog ptičijeg leta
po vatrenim oblacima sete.
Zaštiti me od lažne slobode
čiji su glasnici okovi strofe,
posađeni oko vrata i ruke.
Zaštiti me od prazne grmljavine reči
dok bruji po hartiji
nesanjanog sna.
Zaštiti me od oskrnavljene želje
prosute po magičnim nitima,
sujetom heklanog džempera.
Zaštiti me od misli
rotirajućeg kretanja.
Zaštiti me od magnetne igle
trulog kompasa,
orjentacija mi guši Lutanja.
Poezijo, zaštiti me od svojih Vetrova
koji gase Tišinu
naših koraka.
Zaštiti me od mog sjaja
i ponosa,
zaštiti me od moje moći,
zaštiti me od mog
urlika
i imena.

Pogled pocepanog Univerzuma

Pogled pocepanog Univerzuma,
pospani leptiri
i prugasti maslačak,
vire kroz
rešetke kosmosa.
Građenje mosta
koji miriše bojom valova.
Neki mostovi ne spajaju obale,
neki se mostovi ne prelaze.
Neki prosto i samo
mirišu brzinom
letenja do Neba.
Ako si ptica, osetićeš miris
krilima,
a ako si Seta,
uzdahom.
Ako si San
otićićeš do umorno-plavih ušiju
i zahtevaćeš
dajte mi boje,
dajte mi beskraj!
Most će ti reći
Samo se popni na krov
pocepanog Univerzuma.

Nevena Popović

Share