Da su se tada na stepenicama kraj muzičke škole Mladen Pozajić savila sva vremena
Ti, moj tata i tvoj tata imali bi isto godina.
Dobro veče, rekao je tvoj tata, ali već je bio
umoran od putovanja vremenom
Moj mu je odzdravio, evo upravo govorimo o vašem sinu,
A njoj je ovo treći trening i ona će da putuje
Čim položi ispit lunjanja sarajevskim mahalama evo baš smo krenuli
A ti
Ti si bio već odavno mrtav
Sa dvadeset i četiri
Pa ni u savijenom vremenu ne bi mogao biti ozbiljan muškarac
Zbog kojeg bi mi se obrazi ipak zarumenili
Da se vrijeme savilo par godina kasnije na isti taj dan
na Alexanderplatzu
Vjerovatno najdosadnijem mjestu na svijetu
Na njemu je i golubovima više muka od tuđe hrane i prljavštine
Da se vrijeme tu savilo i par ravnodušnih gelera
zalutalo da obznane i kraj i početak rata
Samo bi od nedostatka ikakvoga rata pali na prljavi pod i formirali
Neku vrstu sarajevske ruže ali
sa dodatkom međunarodnih
Izlučevina
Da se vrijeme savilo tada, taj dan,
Ja bih bila tu
I ti bi bio tu imali bismo isto godina
Dvadeset četiri
I meni bi sve bilo jasno Karime
Hana Ćurak
