IMG_20

Srđan Sekulić: San, Demijurg i Dina

Lukin san

Prepričao mi je
svoj san.
Čovek,
taj čudni čovek,
možda se otvara?

Ne znam iz kog razloga,
ali moj sluh se
izbistrio.

Linije i oblici
mi postaju
uočljiviji.

Kraj dèla
padam u trans.
Muzika linije
i boja pokreta me
opijaju.

A on
mi je ispričao
svoj san,
levom rukom zapisan.

Ah, beše to
čudan san.

Mom prijatelju slikaru
Luki Pešalju 06/06/2013.

d

Demijurg

Boli me duša.
Grize me savest…
Peku me pete.
Putem Ada krenuo sam,
prikaze prete…

Pa me on opet
uzme pod svoje
i zaboravim ispovede ove.

Svestan sam,
Demijurgovo sam dete.

The clock tower

Dina

Odjek. Kadar koji nas uvlači u kolotečinu, vir.
Prostire se prostor pred nama.
Prostor koji je nama poznat.
Oni su nam ga prikazali, slikari Dine.

Gradili smo svoje vizije
na slikama tih majstora!
Poznato mi je ovo što posmatram.
Ovaj prostor, smotrim ga, posmatram.
Ponavljam glasove
da približim ton kadrova!

Dina postaje realna.
Traka se razvija. Kostimi, karakteri,
atmosfera. Likovi. Alejandro! Alejandro!

Harmonija se nastavlja. Osećam se kao deo toga.
Deo izgovorenih reči glavnog junaka.
Rodio se mesija.
Slika se prekida.

Dina je nepregledna…
vetrovi pišu njenu priču.

Vetar me probija!

Srđan Sekulić

Share