Dunja Dačić Dojo se muzikom počela baviti od ranog djetinjstva, najprije svirajući klavir, a izrasla je u orginalnu muzičku pojavu, koju muzički kritičari uspoređuju sa PJ Harvey i Patti Smith. Ono što je prethodilo njenom prvom EP Endings je saradnja sa zagrebačkom grupom Hemendex i nastupi na koncertima grupe TI, da bi 2015. godine objavila i svoj prvi studijski album Solstice koji je sama odsvirala, miksala i producirala. Osim ove apsolutne samostalnosti, ono što Dojo izdvaja i izdiže izad ostalih su topli tonovi i melodije uz glas koji vas u potpunosti uzima pod svoje. Po čemu još je posebna ova Novosađanka saznaćemo u razgovoru sa njom.
astronaut: Kako su izgledali Vaši muzički počeci?
Dojo: Moji muzički početci su bili sa 9 godina kad sam počela da sviram klavir. Ali sam tek krenula da svoj glas isprobavam sa recimo 12 godina kad sam dobila CD Nine Simone od svog ujaka i zaljubila se u bluz.
astronaut: Vaš glas je primaran u muzici koju stvarate, sve je njemu podređeno. Školovana ste muzičarka. Koje sve instrumente svirate?
Dojo: Sviram klavir i gitaru, a pohađala sam srednju muzičku školu.
astronaut: Osim što ste sami na sceni Vi i producirate pjesme. Jeli teško biti sam svoj majstor?
Dojo: Ima svojih pluseva i minusa kada radiš sve sam. Nisam opterećena vremenom i kad god mi naiđe inspiracija samo sednem i radim. Mada kada previše dugo slušam ili radim na nečemu dosta izgubim objektivnost. U tim slučajevima tražim pomoć prijatelja, koji su uvek tu vrlo rado da mi pozajme svoje uvo i daju savet. Ali na kraju dana ništa nije teško kad volite to što radite svim srcem, a kod mene je to veoma prisutno. Živim za svoju muziku.
astronaut: Šta Dojo sluša i koji su muzičari imali utjecaja na Vas?
Dojo: Dosta slušam klasičnu muziku, to mi je na dnevnoj bazi uvek prisutno. Mislim da je najviše na mene uticala Pj Harvey, Thom York, Bjork, Patti Smith, Mozzart, Erik Satie, Philip Glass. A trenutno slušam i prisećam se Laure Marling stariji albumi, Chelse Wolfe, Savages, Artan Lili.
astronaut: Pratite li regionalnu scenu, postoji li neki band ili osoba koju biste posebno istakli?
Dojo: U poslednje vreme domaća scena je baš živa posebno bih volela da izdvojim Stray Doog, Transeen, Ana Ćurčin, Nadja, Wolfram, Velar, Artan Lili i ovo je samo deo bendova koje bih izdvojila.
astronaut: Istočnjačka filozofija je imala uticaj na Vas, otuda i umjetničko ime Dojo. Šta znači Dojo?
Dojo: Odrasla sam uz Karate i porodični Dojo, moj otac je sensei tj. karate instruktor i ja sam sama instruktor karatea. Dojo je mesto puta u prevodu (prazan prostor), kako ga ja interpretiram, da budete ono sto jeste. Pronađete svoj put, gradite svoj duh i telo. Jedina prepreka ste vi, i vi sami sebi ste najveća inspiracija. Sa svim onim što ovaj život i vaše iskustvo nose.
astronaut: Pored muzike Vaša ljubav je i karate. U kojoj mjeri Vam pomaže karate u bavljenju muzikom?
Dojo: Krate mi pomaže da smirim svoj duh, gradi mi samopouzdanje, i ojačava mi telo da mogu da iznesem nastupe. Kao i muzika on je nerazdvojan deo mog bića. Dugo sam se borila sa odlukom da moram da izaberem jedan put, i jesam ali on je prepleten karateom i muzikom. Nikad se ne bih odrekla jednog ili drugog.
astronaut: Dok ste na bini nogom svirate bas, gitara u rukama, semplovi snimljeni, da li u budućnosti želite imati band?
Dojo: Nemam neku posebnu želju za bendom, niti sam protiv istog. Kao i u ljubavi ako se pojavi prilika i osetim da je to to vrlo rado ću joj se prepustiti. Za sad sam sama, ali ovaj život je pun iznenađenja ko zna gde će me odvesti.
astronaut: Imali ste zapaženu saradnju sa Wolfram, možemo li očekivati nastavak saradnje?
Dojo: Nadam se, bilo je priče o tome sa članovima benda. Ali to na žalost uvek zavisi i od vremena koje moramo da odvojim za to. Mada mislim da to nikako neće biti problem. Videćemo, kao što sam spomenula ranije ko zna šta može da se desi, ja bih jako volela da uradimo još neku stvar zajedno.
